Lavanda lek protiv insomnije, bolova pa čak i ludila!

Najlepše boje možemo da nađemo u prirodi. Pored predivnih boja i lepote biljaka, neke od njih imaju i posebno bogatu aromu. Lavanda je jedna od tih biljaka. Aroma lavande – bez obzira da li je sveža, sušena, u bašti ili kao esencijalno ulje ima opuštajuće dejstvo. Lavanda spada među najviše korišćene misrisne biljke. Ona je biljka sa mnogo namena: sušeno cveće koristi se za potpuri, mirišljave kesice, ali i kao ukras.

Lavanda je kroz istoriju imala mnoge namene, što u kulinarstvu, kao miris koji budi ljubav i strast, alii kao medicinska biljka i koristi se preko 2500 godina. Egipćani, feničani i arapi lavandu su koristili kao parfem, ali takođe za balsamovanje. U antičkoj Grčkoj, lavanda su zvali nard ili nardus po sirijskom gradu Narda a koristili su je za lečenje insomnije, bolova pa čak i ludila! U Rimsko doba, lavanda je postala veoma cenjena biljka – stotinak grama vredelo je kao mesčna zarada nadničara. Rimljani su je koristili u kupatilima i odatle je lavanda i dobila današnje ime – od latinske reči lavare, što znači prati. Rimljani su lavandu koristili i za odbranu od insekata i kao dodatak hrani.

U srednjem veku osušene cvetove lavande rasipali su po podovima zamkova protiv insekata. U doba kuge, mnogi su nosili kesice lavande sa sobom u nadi da će se odbranitiod ove opake. S obzirom da znamo da su kugu širile buve, a da je lavanda dobro sredstvo protiv insekata, njihovo verovanje možda i nije bilo puko sujeverje.

Rene Moris Gatefose ( René-Maurice Gattefossé), hemičar koji se smatra pionirom aromaterapije, počeo je da se bavi medicinskim dejsvima esencijalnih ulja kada se opekao u laboratoriji i instiktivno umočio ruku u ulje lavande. Ne samo da mu je koža brzo zarasla, nego nije imao nikakve ožiljke.

U današnje vreme, lavanda se najviše koristi u aromaterapiji, industriji parfema i u kozmetičkim proizvodima.