Mitske biljke Srbije – Kovilje

Radionica PrirodePričeMitske biljke Srbije – Kovilje

Dec

2

Mitske biljke Srbije – Kovilje

Mitsko Bilje Srbije - Kovilje

Kovilje

Foto: amlramzes

Rod Stipa pripada familiji Poaceae (trave). To je evoluciono jedna od najsloženijih familija u biljnom carstvu kojoj pripadaju i mnoge kultivisane vrste neophodne u ishrani čoveka kao što su pšenica, kukuruz, pirinač i dr. Ovaj rod obuhvata 100 (300) vrsta rasprostranjenih u stepskoj zoni tropskih i umerenih oblasti. Mnoge od ovih vrsta su značajne kao stočna hrana, a neke se koriste kao ukrasne biljke. Poznate su kao „feather grass“ tj. pero trave.

Po Flori Srbije [5] kod nas je zastupljeno 6 vrsta roda Stipa, u koje S. pennata nije ubrojana, iako je izvesno da ova vrsta raste na teritoriji Srbije. S. pennata jeste retka ali može se naći u Panonskoj niziji, npr. u Deliblatskoj peščari. Njeno dugačko osje liči na lanenu kudelju, na osnovu čega je ova biljka dobila naučno ime (grč. stype – lanena, konopljana kudelja, lat. pennatus-perast). Moguće je da se pod koviljem smatra i S. capillata, koja je šire rasprostranjena. U Srbiji se može naći i na Suvoj planini i u Požeženskoj peščari.

Kovilje se naziva i vilina kosa.

Njegova uloga u mitu je najskromnija. Ova biljka služi kao ukras – osušen buket može godinama da se održava nepromenjen. Ime Koviljka je nastalo od ove biljke, da osoba sa tim imenom bude postojana kao kovilje.

Mitsko Bilje Srbije - Kovilje

Mitsko Bilje Srbije – Kovilje

Foto: dronnet

U Nevesinju postoji običaj da se za prut veže kita kovilja i zabode u lesu od tora – veruje se da onda vuk ne može da uđe u tor. I kovilje je motiv u narodnoj poeziji, uglavnom uz smilje ili bosilje (lepo se rimuje). Pesme u kojima se pominje kovilje pevaju se uz neke narodne običaje, kao što su odlazak u planinu na beljani petak ili ljuštenje kukuruza [6].

Beljani petak. – Beljani je petak pokretan praznik. To je prvi petak pred Đurđev-dan. Toga dana idu ljudi, žene, deca, devojke i momčadija u planinu „u trave“. Celim putem momci i devojke pevaju. Devojke, između ostalih, pevaju i ovu pesmu:

Oj, ubava, ubava devojko, oj,
Navali se inje na kovilje,
Te pritise stado u livade.
I kod stada tri mlada ovčara,
Prvog žali i otac i majka,
Drugog žali bratac i sestrica,
Trećeg žali ubava devojka.

Kad stignu u planinu beru se trave za zdravlje ljudi i stoke: zdravac, košutica, raskovnik, kopriva, đurđevak, povrat, beli slez, podbeo, itd. Sve se ove trave metnu u cedilo, a cedilo opet metne u torbu. Kad dođu kući izvade iz torbe one nabrane trave, što su uvijene u cedilo, pa cedilo sa travama ostave, da stoji na kakvoj šljivi sve do Đurđev-dana.

Ljuštenje, lupenje, komišanje kukuruza. – Obično se čuju reči ljuštenje i lupenje, a komišanje se vrlo retko govori. Kad se kukuruz sa njive obere, kolima se preveze kući. Ako koji domaćin nabere dosta kukuruza i ne može za dugo da ga sa svojom porodicom oljušti, on poziva jedne večeri iz komšiluka što više momaka, devojaka, žena i ljudi da mu pomognu svršiti taj posao, a on će opet sa svojima pomoći njima. Pri komišanju peva se i ova pesma:

Kukala je sinja kukavica,
malo kuka, više majku kune.
Što me, male, za ajduka dade,
Vazdan ore, svu noć ajdukuje,
Razorao svo smiljevo polje.
Posadio smilje i kovilje.


[5] E. Vukićević, str 316, Flora Republike Srbije X, SANU, Beograd (1975), ur. M. Josifović
[6] Srpski narodni običaji iz sreza boljevačkog, okupio ih i opisao Savatije M. Grbić