Poslednja od mitskih biljaka Srbije je najtajanstvenija. Uz nju ne stoji latinska odrednica jer nije sigurno da li se naziv odnosi na konkretnu biljnu vrstu. U istočnoj Srbiji, gde se raskovnik upotrebljava u magijskoj medicini, pod njim se podrazumeva biljka Laserpitium siler. Drugi veruju da je raskovnik ustvari mandragora (Mandragora officinarum), zato što se, po predanju, u korenu raskovnika mogu prepoznati antropomorfni elementi. Po trećima raskovnik je Laser trilobum (syn. Siler trilobum), biljka poznata po nemačkom nazivu „Rosskummel“ (konjski kim). Po nekima je raskovnik Peucedanum officinale, biljka zvana „hogs fenel“ (svinjski komorač). Po Vuku Karadžiću „Raskovnik je nekakva (moze biti izmišljena) trava, za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki zaklop otvori sam od sebe“ [9].
Za čarobnu biljku raskovnik veruje se da živi samo jedan dan, iznikne u sumrak, procveta noću i do jutra uvene. U nekim predanjima raskovnik oslobađa zarobljene ili proklete duše koje čuvaju blago [10].
Do raskovnika nije lako doći – potrebno je lukavstvo jer nju poznaju samo određene životinje (npr. jež, kornjača ili detlic). Prema jednom predanju, treba u polju pronaći kornjačino gnezdo i ograditi ga kamenjem ili kočićima. Pošto kornjača ne može da uđe u gnezdo ona pronalazi raskovnik i njime otvara ogradu. Tada joj brzo treba oduzeti raskovnik jer ga ona posle toga po pravilu proguta. U drugoj varijanti ovog predanja treba naći male ježeve i staviti ih u sanduk. Po njh će doći ježica noseći u ustima raskovnik da ih oslobodi. Prema drugom predanju raskovnik može da se dobije od detlića. Klinom se zatvori šupljina u drvetu u kojoj se nalaze njegova jaja ili ptići, a ispod otvora se prostre crvena marama. Detlić donosi raskovnik i njime dodirne klin koji ispada iz otvora, a onda u želji da uništi raskovnik baci ga u maramu misleći da je vatra.
Postoje i druga predanja o tome kako se može pronaći raskovnik. Po Vuku, jedan zemunski trgovac je metnuo babu u bukagije i pustio je da hoda po livadi. Tamo gde se bukagije same otvore mora biti raskovnik. Ako u toku košenja kosa pukne, treba skupiti travu iz poslednjeg otkosa i njome dodirivati zaključani katanac. Kad se dođe do raskovnika katanac će se otvoriti. Neki veruju da kada se raskovnik pronađe treba poseći ruku ili palac i staviti biljku na ranu sa sa njom sraste – tom rukom se onda mogu otvoriti sva vrata.
Osim što se veruje da traskovnik otvara sve brave, on je i amajlija koja treba da donese sreću i napredak onome koji ga poseduje. Raskovnik je pre svega zastitnik kuće, osobe, daje snagu pozitivnosti, napredak, otvara sve puteve sreće. Teta Nada, poznata beogradska ezoteričarka, kaze da je raskovnik najmoćnija magijska biljka koja otkriva i otklanja vradžbine, štiti dom i ukućane od svakog zla, pomaže u rešavanju sporova, donosi poslovni napredak, sreću u ljubavi i blagostanje… Zbog toga je ova biljka veoma tražena, i internet je pun oglasa koji nude raskovnik po „povoljnoj ceni“. No autor ovog teksta ne savetije da se raskovnik traži po internet oglasima. Umesto toga predlaže novi roman „Raskovnik“ Borislava Čičovačkog, ili teleće grudi u restoranu „Raskovnik“ na Bežanijskoj kosi (što mu je ponuđeno kao honorar za ovaj članak).
Radionica Prirode ne prodaje biljku raskovnik!
[9] V.S. Karadžić (1852): Srpski riječnik, Sabrana dela Vuka Karadžića, XI/1-2, Beograd 1986.
[10] Lj. Radenkovic (2006). Raskovnik u krugu sličnih biljaka;