Mitske biljke Srbije – Bosilje

Radionica PrirodePričeMitske biljke Srbije – Bosilje

Dec

2

Mitske biljke Srbije – Bosilje

Bosiljak pripada familiji Lamiaceae (usnatice). Rod Ocimum obuhvata 50-60 vrsta rasprostranjenih u suptropskoj zoni Azije i Afrike, ređe u Americi. U Srbiji se gaji samo jedna vrsta, Ocimum basilicum, koja je poreklom iz Indije. Smatra se da su je doneli hrišćanski monasi sa svojih hodočasničkih putovanja u XII veku. To je jednogodišnja biljka uspravne i busenasto razgranate stabljike visoke 20-45 cm. Listovi su jajasti do gotovo rombični, na vrhu zašiljeni, po obodu grubo nazubljeni, zeleni do modroljubičasti. Cvetovi su žućkasti, beli ili ružičasti, sa kratkom cvetnom drškom, većinom po šest složeni pazušno u prividne pršljenove. Čitava biljka ima karakterističan, prijatan miris[4].

Naučni naziv biljke Ocimum basilicum potiče od grčkih reči ozein-mirisati i bazilias-vladar, kralj što bi značilo mirisni vladar (ili vladar mirisa?). Narodni nazivi za ovu biljku su i bosiok, bažilek, basilak, vasleđen, mislođin… U lekovite svrhe koriste se nadzemni deo biljke u cvetu (Bacilici herba) i etarsko ulje (Basilici aetheroleum). Bosiljak seluje kao sedativ (sredstvo za umirenje),  karminativ i stomahik, laksativ (za smanjenje napetosti i bolova u mišićima). Koristi se kod upala disajnih puteva, za smirivanje kašlja, kod stomačnih tegoba i za poboljšanje apetita. Bosiljak se koristi i kao začin i konzervans, i kao sirovina u prehrambenoj, farmaceutskoj i parfimerijskoj industriji.

Bosiljak u magiji, religiji, tradicionalnoj medicini i poeziji srpskog naroda ima izvanrednu ulogu, možda i najvažiniju od svih biljaka. Evo šta je o njemu rekao Josif Pančić: „Ova je biljka našem narodu osim mnogih drugih, koje su rasta viđenijeg, cveta i mirisa lepšeg, najmilija, čemu je zar uzrok taj što bosiljak prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu, od rođenja, gde se mladencu kita bosiljka u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ili boleće koje srodnice ruka struk bosiljka na grob posadi.“

Bosiljak

Ocimum basilicum

Foto: Val Znanje

Bosiljak (Ocimum basilicum)

Kod Srba i drugih pravoslavnih naroda bosiljak ima važnu ulogu u religijskim običajima, koristi se za svećenje vodice i ukrašavanje verskih objekata. Srbi bosiljak smatraju božjim cvetom, u bašti se prvo poseje bosiljak pa tek onda drugo cveće. Garom od bosiljka se novorođenčetu pravi krst na čelu. Bosiljkom se brani od bolesti i čuva od crne magije.

Kićenje bosiljkom je čest običaj. Tkanice kojima svekrva opasuje mladu na tri mesta kite se bosiljkom. Bosiljem se kiti kapa smiljevac o kojoj je bilo reči. Na novu godinu žene bosiljak stavljaju za desno uvo a muškarci na kapu sa desne strane. Bosiljkom se kiti domaćin kada čestita Božić, kao i položajnik; njime se kite volovi i jaram prilikom prvog oranja, stože po završetku vršidbe, kao i domaće i crkvene ikone.

Neizostavna je uloga bosiljka u lustracijama, običajima ritualnog pročišćenja. U tu svrhu koristi se dim bosiljka ili voda u kojoj je bosiljak bio potopljen. Mesto u koje je udario grom treba da se okadi. U vodu koja se na Bogojavljenje donosi sa izvora stavlja se bosiljak pa se svi ukućani njome zapoje. U vodi u kojoj je bosiljak potopljen kupa se porodilja, kao i novorođenče prvih 40 dana. Tašta bosiljkom škropi zeta kada joj prvi put dođe u kuću. Lovci pred polazak u lov trljaju ruke bosiljkom a žito kojim počinje setva treba da prenoći sa bosiljkom. Škropljenje bosiljkom prihvatila je i crkva, i osvećenje vode se bez bosiljka ne može izvršiti. Bosiljkom se kite žrtveni kolači o svadbi, slavi, zadušnicama, Mladencima… Kada idu u crkvu, stariji Srbi nose struk bosiljka (otuda izreka „stegla kao strina bosiljak“).

I u mrtvačkom kultu bosiljak ima važnu ulogu. Umrlom se u ruke stavlja bosiljak, a u cveću koje se donosi na mrtvački odar mora biti i bosiljka. O zadušnicama bosiljak se baca u reku, za mrtve, a žene sade bosiljak po grobovima [3].

Bosiljak je cvet koji izaziva ili održava ljubav.

Po jednom običaju devojka koja želi da zna za koga će da se uda treba ta uoči Bogojavljenja uzme nekoliko strukova bosiljka, da svakom nameni po jednog momka i da ih zabode pored reke. Na kom struku bude ujutru inja, za tog momka će se udati; ako inja ne bude neće se udati, a ako je inje na svim strukovima bosiljka moći će da bira. Bosilje je čest motiv u ljubavnim pesmama:

Oj bosilje,bilje,
beru l’ te devojke?
Kako bi mene dušo,
ne brale devojke,
kad mirišem dušo,
dušom devojačkom!

Devojke su sa posebnom pažnjom i ljubavlju sadile i negovale bosiljak i namenjivale ga svom dragom. Bosiljak zaljubljenima daruje sreću, ali samo ako je ljubav iskrena i čista.

Vjetar piri, rožmarin miriše,
čini mi se da moj ide dragi!
Da ja znadem otkuda će doći,
putem bi mu bosiljak sijala,
stranputice rumene ružice,
nek mi dragi po mirisu dođe,
po mirisu više neg’ po suncu

Bosiljak se mnogo koristi i u narodnoj medicini i vradžbinama. Semenom bosiljka leče se temperatura i kijavica, a u vodi u kojoj je bosiljak potopljen kupaju se oboleli od tifusa. Sok od bosiljka upotrebljava se protiv zmijskog ili ojeda pčele ili zolje. Bolesnici se kade bosiljkom „da bi se rasturila bolest kao dim“. Oni koje je obuzelo ludilo kade se dimom bosiljka koji je ubran na dan Svetih Makiveja (1. avgust) i osušen pod strejom. Da bi se žena lakše porodila treba da pije vodu sa krstovdanskim (29. avgust) bosiljkom. Ova dva dana su posvećena bosiljku – tad se bosiljak u crkvi osvećuje i posle čuva kao amajlija i lek.

Po legendi duše pravednika mirišu na bosiljak, i u raju ima najviše ove biljke. Ime Bosiljka je često kod Srba.


[3] Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama – Veselin Čajkanović Srpska književna zadruga, SANU Beograd 1985
[4] N. Diklić, str 509, Flora Republike Srbije VI, SANU, Beograd (1975), ur. M. Josifović