Bosiljak sveta biljka u mnogim kulturama

Bosiljak, Ocimum basilicum potiče iz Indije i tropskih predela Azije gde se uzgaja više od 5,000 godina. U Evropu je stigla sa Aleksandrom Makedonskim. Ime bosiljak potiče od grčke reči vasilikos (βασιλεύς), koja znači kralj.

Zanimljivo je da se bosiljak smatra svetom biljkom u mnogim kuturama.

U Indiji, bosiljak je povezan sa bogom Višnuom i naziva se tulasi. Od korena i stabljike se prave brojanice. Hrišćani je takođe smatraju svetom biljkomjer je Sveta Jelena, majka cara Konstantina, imala viziju o mestu na kome se nalazi krst Isusovog raspeća. Ona ga je našla ispod grma bosiljka u Jeruslimu. Kod istočnih hrišćana, osušen buket bosiljka se stavlja ispod raspeća. Buketi cveća bosiljka nađeni su i u egipatskim piramidama.

Bosiljak se upotrebljava u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji i u kulinarstvu. Kao začin, slatkastog i prijatnog mirisa, bosiljak je zastupljen u mnogim svetskim kuhinjama kao što su  indijska, vijetnamska, tai, italijanska i francuska.

Medicinska upotreba bosiljka je raznovrsna. Koristi se u Ajurvedi za lečenje stresa, astme i dijabetesa. U našoj narodnoj medicini koristi se za lečenja upala, problema sa varenjem kao što su grčevi i gastritis, kod kašlja, za lečenje sinusa i kod bolesti mokraćnih organa. Listovi bosiljka mogu da se utrljaju na mesto ujeda insekata. Farmakološki, bosiljak ima sedativno, diuretsko i antiseptiško dejstvo.

M.Sci Ivana Drndic