Kozmetika kroz istoriju – od drevnog sveta do antičke Grčke

Radionica PrirodePričeKozmetika kroz istoriju – od drevnog sveta do antičke Grčke

Aug

2

Kozmetika kroz istoriju – od drevnog sveta do antičke Grčke

Kozmetika u drevnom svetu

Reč kozmetika potiče od grčke reči kosmetikos koja znači vešt u ukrašavanju. Danas kozmetikom smatramo sve preparate koji služe za ulepšavanje kao što su:šminka, lak za nokte, dezodoransi, parfemi, boje za kosu, šamponi, maske za lice i kreme za negu lica i tela

Mnoge drevne civilizacije imale su razvijene preparate za negu i šminkanje i žena i muškaraca. U drevnom svetu, kozmetika se koristila za klasno raspoznavanje, zaštitu od vremenskih uslova pa i kao modni pravac. Znanja i različitost kozmetičkih proizvoda koji su bili poznati drevnim civilizacijama bila su na zavidnom nivou. Šminku kao važan deo kozmetike ćemo ovaj put zanemariti i prošetaćemo se kroz istoriju proizvoda za negu kože.

Egipat (3000 god. p.n.e.- 1070 god. p.n.e)

Nefertiti
Foto: Wikipedia

Prviarheološki dokazi o korišćenju kozmetičkih preparata nađeni su u Egiptu i stari su oko 6000 godina. Egipatska civilizacija imala je veoma razvijena znanja o kozmeticikoja su bila brižljivo čuvana i zapisivana. Bez obzira što su višim slojevima društva tehnike ulepšavanja i nege bile su dostupnije nego običnim ljudima svi Egipćani su vodili računa o higijeni, zdravlju i  lepoti. Kozmetički preparati  pomagali su da kože ostane negovana na suvoj i vreloj pustinjskoj klimi.

Detaljan sistem nege koji su Egipćani razvili bio je  zasnovan na njihovom velikom poznavanju biljaka. Za hidrataciju kože korišćena su biljna ulja sa dodatkom mirisa. Mirisi su pravljeni od bosiljka, majorama, lavande, kamilice, ljiljana, nane, ruzmarina i ruže a stavljani su u ulja badema, maslina i susama. Pesak i aloa vera korišćeni su za trljanje kože. Pored osnovnih kozmetičkih proizvoda, Egipćani su pripremali i proizvode namenjene specifičnim problemima kao što su tretiranje strija kod žena ili pospešivanje rasta kose kod muškaraca! Jedna od prvih knjiga sa tajnama lepote potiče od kraljice Kleopatre, koja je smatrana najlepšom ženom starog sveta.

Proizvodnja kozmetike je bila toliko razvijena da je njena trgovina  bila odmah iza trgovine drvetom koje je bilo najvažniji trgovački proizvod starog Egipta!

Tajne drevne Kine( 1600 god. p.n.e. do 200 god. p.n.e.)

Tajne drevne kine
Foto: Baitong333

Prvi pisani izvori o upotrebi kozmetičkih preparata u kineskoj civilizaciji datiraju iz vremena vladavine dinastije Šang (1600 god pne -1046 god.pne). Najveći uticaj na razvoj kozmetike u drevnoj Kini imala je moda! Odeća žena u Kini tog doba pokrivala je celo telo, pa su lice i stopala postali najvažniji delovi tela, a lepota žene merila se bledilom njene  kože lica i mekoćom kože njenih stopala.

Kod Kineza kao i kod Egipćana, lepota i zdravlje bili su povezani.Tradicionalna kineska medicina posvećivala je veliku pažnju zdravlju i izgledu kože. Prvi  sačuvani sistem za negu kože, razradila je jedna carica za vreme dinastije Kin (361god. pne -206 god. pne) koja je verovala da je zdrava i lepa koža rezultat čistoće, upotrebe herbalne medicine, zdrave  ishrane i dobre cirkulacije.  Iz želje da zadrži mladalački izgled, razvila je više detaljnih tehnika za negu kože. Lice je čistila mešavinom algi i meduza. Jela je pasulj i susam. Lice je svakodnevno masirala i radila vežbe za mišiće lica da bi poboljšala cirkulaciju.

Antička Grčka (750 p.n.e. – 323 p.n.e.)

 Lavender Flowers
Foto: m_bartosch i dusky

Grci za razliku od Egipćana nisu morali da uvoze sastojke za kozmetiku, već su zahvaljujući blagoj mediteranskoj klimi proizvodili svoje. Gajenje i korišćenje voća, povrća i koštunjavih plodova, doprinelo je daljem razvoju kozmetike, ali i prilagođavanju kozmetičkih preparata njihovim potrebama. Grci su razvili metode destilovanja esencijalnih ulja iz začinskih i drugih biljaka a kožu su mazali losionima i kremama napravljenih od kombinacije ulja i biljaka. I muškarci i žene su za hidrataciju koristili med. Smatra se da su Grkinje izmislile maske za lice, mešajuči mleko sa šumskim voćem. Ovako napravljenu pastu utrljavale su na lice i ostavljale nekoliko sati.

Tokom klasičnog  perioda, kriterijumi lepote i nege tela su se promenili. Muško telo u punoj snaži  postalo je sinonim za lepotu ali su bez obzira na to, načini nege ostali isti.

Hipokrat se smatra ocem moderne medicine, ali i dermatologije pošto je prvi počeo da dijagnostifikuje i tretira problemena koži. Neke od metoda koje je on sa svojim učenicima uspostavijo dermatolozi koriste i danas!

Rim (500 god  p.n.e.- 400 god n.e)


Foto: bonvivant

Rimljani su veoma cenili čistoću tela i ličnu higijenu. Bogatiji građani su imali kupatila u svojim kućama, dok su ostali koristili javna kupatila koja su bila građena po ceoj imperiji. Rimska kupatila su postala model koji se i danas kosliristi u wellness centrima i banjama.

Većina običaja vezana za negu kože lica i tela bila su slična Grčkim. Ulja sa ekstraktima različitih  biljaka koriščena su za zaštitu kože od sunca a  pčelinji vosak se koristio za omekšavanje kože. Kod žena se cenilo bledo lice koje je ukazivalo na pripadnost višoj klasi.

Rimljani su širili svoje običaje, ali su rado prihvatali i običaje teritorija i naroda koje su osvajali, što se naravno odnosilo i na kozmetiku. Nove biljke i ulja  koje su otkrivali uvodili su i izradu starih kao i osmišljavanje novih kozmetičkih preparata i tehnika. Preuzeli su korišćenje mineralnog aluma koji se na bliskom istoku koristio za trljanje kože a tamjan i mirta koje su koristili Egipćani postao je čest sastojak u rimskoj kozmetici. Razvijene su tehnike depilacije.

Bez obzira što se život modernih ljudi veoma razlikuje od života ljudi u daljoj prošlosti, kozmetika i njena svrha sličniji su nego što nam to na prvi pogled izgleda. Problemi koji su tada mučili ljude, oslikavaju i naše probleme. Staraegipatska skriptapod naslovom: „Kako staro napraviti mladim“, i danas bi lako mogla da bude pravi internacionalni bestseler.