Blago prirode – Ginko biloba

Radionica PrirodePričeBlago prirode – Ginko biloba

Oct

10

Blago prirode – Ginko biloba

Famozni fosil Ginko Biloba

Prolećna rapsodija boja nas natapa energijom, smenjuju se sunce, magle, vetrovi i rađaju romanse. Pravo je vreme da osokolimo intuiciju i u životu prepoznamo pravu stazu, a u šumi primetimo drvo. Ono je simbol proleća, rasta, buđenja, riznica tajni, mudrosti i znanja.

Predjelo na trpezi dinosaurusa

Famozni fosil Ginko BilobaOvo je priča o Ginku, verovatno najstarijoj živoj vrsti drveta na našoj planeti. Sa svojom brojnom familijom, pre nezamislivih 200 miliona godina, pravio je hladovinu uz mezetluk za dinosauruse. Veliki deo rodbine pojele su mu ove grdosije, manji deo ostao je samo kao uspomena u fosilnim kamenim foto albumima Evrope i Severne Amerike, a pretekle je dokusurilo ledeno doba. Zašuškan u planinama dalekog Orijenta Ginko Biloba, jedini iz svoje porodice, preživeo je neizmenjen, zbunjujuće izdržljiv i dugovečan.

Sveto drvo

Ako je verovati gospodinu Darvinu da je korenje ljudskog roda zapravo na grani, izvesno je da su neki od naših prasrodnika vrlo lako prepoznavali svoje drvo. Kožasto, lepezasto i ne baš neukusno lišće, ili upadljivi miris (čitaj smrad) popadalih plodova, bili su sigurni putokazi. Generacijama nisu menjali svoje drvo, a iznenađujuća krepkost starijih stanovnika merena je činjenicom da se njihovo kašnjenje na večeru uglavnom tumačilo posetom nekoj mlađoj dami na susednom drvetu.

Selidba u pećine pobudila je nostalgiju, pa je i Ginko preseljen sa svojim bivšim stanarima. Vreme, koga je bilo na pretek, i strpljivo posmatranje, koje je bilo glavna profesija, izatkali su znanje i magiju. Znanje je pobudilo sumnju da nešto nije u skladu, da je njegova starost neshvatljiva, da postoje muško i žensko drvo koji moraju biti zajedno da bi dali potomstvo i da se razlikuje od svega što su poznavali a ličilo je na drvo. A sve ovo otkrivalo je elemente magije, sasvim dovoljno da tamo gde ga je bilo postane sveto drvo, simbol jedinstva suprotnosti, ljubavi i dugovečnosti. Ukras, lek i hrana, ali i inspiracija za alhemičare, umetnike i mislioce. Njegov neobični list je zavet samurajske vernosti, ali i uzor po kome se prave frizure sumo boraca.

Jedino drvo koje je preživelo atomsku bombu

Ako sumnjate u njegovu snagu i otpornost, možda će vas razuveriti podatak da je jedino preživelo biće u centru nuklearne eksplozije u Hirošimi bilo drvo Ginkoa u budističkom manastiru. Dogodine je ponovo prolistao i još uvek je tamo, kao prkos i simbol Hirošime. Možda je i to dovoljan razlog da u svom dvorištu zasadite ovog stasitog i dugoživućeg lepotana u čijoj će hladovini sedeti i vaši čukununuci. (Ne zaboravite i ženku, iako joj plodovi pomalo “mirišu”). Uz to i mali savet pejzažnim arhitektama: dok ostalima smeta,Ginku porast ugljen dioksida u vazduhu ne pravi probleme, pa eto prilike da uveselite i one koji nemaju svoju baštu. Da nećete biti prvi kome je sinula ta genijalna ideja, uveriće vas stogodišnji prelepi Ginko u Pionirskom parku u Beogradu.

Ginko blago prirodeOdgovor na potencijalno pitanje zašto se najlepši primerak ovog drveta u Beogradu nalazi baš preko puta Savezne Skupštine možda leži u dugoj istoriji medicinske upotrebe ovog drveta. 2800 godina pre nove ere mudri car Šen Nung primetio je da pamet i pamćenje napuštaju njegove verne dvorjane u najboljim godinama. Zagledan u svoj vrt čuo je glas kako šapuće: “Drvo koje sada posmatraš, oporaviće umove tvojih rođaka i prijatelja”. Kako nije olako zanemarivao glasove u svojoj glavi, uputio je potčinjene da naberu lišće i od njega sprave napitak, koji je poput čaja serviran pomenutim službenicima. Legenda kaže da je tokom narednih nedelja oporavak bio zapanjujući. Indijska “soma”, eliksir dugovečnosti, u svom sastavu ima i lišće Ginka.

Evropska ginko groznica

Evropljani, koji po običaju kasne u svim važnim stvarima, saznali su za “Drvo predaka” iz izveštaja Nemca, gospodina Kemfera koji je u Japan pošao potpuno drugim poslom. Lekar i botaničar, krstio je i opisao ovo čudesno drvo krajem XVII veka, tek pošto je uz puno napora ubedio sebe da takvo drvo može uopšte da postoji. Holandski trgovci doneli su u XVIII veku prve mladice u Evropu, koje su, do danas, izrasle u prave gorostase.

Ali pravu groznicu Ginko je izazvao tek u XX veku. Najpre je iz omotača ploda izolovan ginktoksin, a potom iz lišća flavonoid ginkgetin. Šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka medicinska ispitivanja Ginka spadala su u najbolje čuvane tajne kako na Istoku tako i na Zapadu. Tek pošto je 1988. godine gospodin Korej sa Harvarda dobio Nobelovu nagradu uz malu pomoć ove biljke (između ostalih sintetisao je supstancu “ginkolid B”), mnogi su se prisetili simpozijuma posvećenog uticaju Ginka na krvotok mozga a održanom u Nemačkoj 1985. godine. Da Zapad sporo shvata ali uspešno koristi, pokazala je prava groznica kako u sađenju tako i korišćenju ove biljke koja je danas najbolje proučen i najviše prodavan biljni preparat. Uz malu začkoljicu da iz Ginka ne možete izdvojiti ništa što će samo delovati. Mnogobrojne supstance koje su mu pomogle da preživi eone, pomoćiće i Vama samo ako ih uzimate zajedno. Zato su u upotrebi samo standardizovani ekstrakti celog lista koji odslikavaju sastav i odnos supstanci jedinstven za ovu biljku. Bez ikakvih štetnih uticaja, poboljšava rad mozga, srca, pluća, pomaže da bolje čujete i vidite, da se lakše krećete, a stariju gospodu može da podseti na nekadašnje uspehe kod suprotnog pola. Jednom rečju, deo svoje dugovečnosti preneće i na vas, a farmaceutskoj industriji dopuniti sitnicu od 500 miliona dolara koju godišnje zarade od Ginko preparata.

Biljka lepote i dugovečnosti

I na kraju, kao i uvek, malo praktične magije. Ako već nemate dovoljno kose da napravite “O icho mage” ili tradicionalnu sumo frizuru u obliku Ginko lista, možete list nositi sa sobom što će vam poboljšati pamćenje, staviti ga u čaj pred spavanje da se ujutru setite šta ste sanjali, ili u knjigu, da znate gde ste stali sa čitanjem, što će blagotvorno delovati i na samu knjigu, jer ga moljci ne vole.

Umetak

Standardizovani preparat lista Ginko Bilobe sadrži najmanje 24% flavonoida i 6% terpenolaktona. Jedan od razloga zašto je ova biljka omiljena među naučnicima je i mogućnost da se sa ovako standardizovanim preparatima rade istraživanja po ukusu moderne nauke.