Achillea millefolium – Hajdučica

Radionica PrirodePričeAchillea millefolium – Hajdučica

Feb

12

Achillea millefolium – Hajdučica

Achillea millefolium, široko rasprostranjena, izuzetno lekovita biljka, u narodu poznatija pod imenom hajdučka trava, našla je primenu u tradicionalnoj medicini i kozmetici, homeopatiji i ajurvedskom lečenju, a koristi se i za dekoraciju, kao i u različitim magijskim obredima, pretežno ljubavnim ritualima.

Na severnoj Zemljinoj hemisferi, a naročito u višim brdima sredozemne oblasti raste oko 100 biljnih vrsta roda Ahillea L. [1]. Ovaj znameniti rod dobio je ime po nenadmašnom heroju Trojanskog rata i Hironovom učeniku – Ahilu – koji je najpoznatijom biljkom ovog roda (Ahillea millefolium) zaustavio krvarenje i iscelio teške rane Heraklovom sinu Telefusu, kome je bilo prorečeno da mu život može spasiti samo onaj od koga je smrtonosne rane i zadobio.

Prema novijim predanjima, i hajduci su finim prahom ove biljke, prosejanim kroz svileno sito, posipali rane i na taj način ih lečili, te su otuda njena poznatija imena kod našeg naroda hajdučka trava i hajdučica. Ređe se čuju imena petrovsko cveće, ivanjsko cveće, sporiš, stolisnik i druga, koja su vezana za period cvetanja, ukus ili morfološke karakteristike. Kod anglosaksonaca njeni najčešći nazivi su ‘yarrow’, po istoimenoj reci u jugo-istočnoj Škotskoj, i ‘milfoil’ od millefolium, a neki od arhaičnijih su ‘bloodwort’ i soldier’s ‘woundwort’ i ukazuju na glavna svojstva biljke.

Hajdučka trava je rasprostranjena u celoj Evropi, Sibiru, na Kavkazu, Himalajima, većem delu Azije uključujući i Daleki Istok, a preneta je i u Severnu Ameriku, na Novi Zeland i južnu Australiju. Raste na livadama, pored puteva, na šumskim proplancima, u vinogradima i njivama, rasprostirući se tako od nizija do veoma visokih planina. Višegodišnja je biljka, visine 20 – 80 cm, sa uspravnom i čvrstom stabljikom na kojoj su perasto deljeni listovi, a na vrhu glavičaste cvasti prljavobele, žućkaste ili ređe ružičaste boje. Kad sve na livadi odavno požuti, njena stabljika i dalje je zelena, pa se nekad može videti i da viri ispod snega. Ima veliku sposobnost da se širi putem rizoma, zbog čega se u nekim područjima sadi radi kontrole erozije zemljišta na padinama i obroncima.

Andrew Gagg Plan

Foto: Andrew Gagg Plan

Prisutna na većini kontinenata i čuvena po svojoj lekovitosti, ova biljka je privukla veliku pažnju istraživača, i shodno tome od svih Ahillea vrsta najdetaljnije je naučno ispitana – po hemijskom sastavu i biološkom delovanju [2].

Upotrebljava se čaj od nadzemnog dela sveže ili suve biljke, listovi sveže biljka, samlevena suva biljka, etarsko ulje, ekstrakti, alkoholne tinkture.

Čaj od nadzemnih delova biljke tradicionalno se koristi za snižavanje temperature kod prehlade i groznice, i kao opšti tonik. Od samlevene suve biljke ili svežih listova prave se obloge za tretiranje povreda i modrica. Najčešće se hajdučka trava (čaj ili tinktura) primenjuje za otklanjanje grčeva glatke muskulature, većine gastro-intestinalnih smetnji, dizanterije, dijareje, zatim hipertenzije, različitih inflamatornih procesa, uključujući lokalna zapaljenja kože i sluzokože i dentalne upale. Koristi se kao diuretik i urinarni antiseptik. Nezamenljiva je kod zaustavljana krvarenja rana, krvarenja iz nosa i sprečavanja unutrašnjeg krvarenja, kao i za lečenje hemaroida. Reguliše obilna menstrualna krvarenja, mada se upotrebljava i za izazivanje izostalih menstruacija. Za suzbijanje menstrualnih tegoba se meša sa belim vinom i pije.

Proširene vene mogu se tretirati oblogama od jakog čaja. Često se prave razni preparati gde se cela biljka (Millefolii herba), cvet ili list mešaju sa drugim biljkama, što je slučaj kod njene primene u suzbijanju hiposekretornog gastritisa i hroničnog hepatoholecistitisa [3], kao i dijabetesa [4]. Smatra se da hajdučica može povećati sedativno delovanje drugih biljaka (valerijana, kamilica) i lekova. Za etarsko ulje je nađeno da ima depresantsku aktivnost na CNS, jer dokazano umanjuje spontanu aktivnost miševa u dozi od 300 mg/kg [5].

Prema literaturnim navodima hajdučka trava se najčešće primenjuje u lečenju gastrointestinalnih bolesti (50% navoda), oštećenja i problema kože (25,6% navoda), respiratornih smetnji (20,5%), urinarno-genitalnih (20,5%) i kardio-vaskularnih (19,2%) problema.

Upotrebu hajdučke trave za prevenciju metastaza i maligniteta preporučivala je Hildegard od Bingena, nemačka časna sestra, kompozitor, mistik i jedna od najobrazovanijih žena 12. veka. Njeno razumevanje ove bolesti uključivalo je koncept minijaturnih organizama, vidljivih samo onima sa duhovnim vizijama, kao uzročnih faktora kod tumora. Prema Hildegard, opasnost od metastaze se povećava intervencijom, zato da bi se izbegla kriza pacijenti moraju uzimati sprašenu hajdučicu u čaju od komorača tri dana pre zahvata, a narednih osam dana sprašenu biljku treba dodavati u zagrejano vino i piti [6].

Uprkos brojnim lekovitim svojstvima, u nekim slučajevima biljku treba oprezno koristiti. Za vreme trudnoće preporučuje se veoma umerena upotreba hajdučke trave zbog mogućnosti izazivanja spontanog pobačaja, a ograničeno je treba uzimati i u periodu laktacije [5]. Proučavanja uticaja hajdučke trave na reprodukciju kod miševa dala su kontradiktorne rezultate, a jedan od njih je da etanolni ekstrakt izaziva promene na testisima tretiranih miševa i pri tome deluje antispermatogeno [7].

Duga upotreba ove biljke može povećati osetljivost kože na UV zrake i izazvati alergijski kontaktni dermatitis, što je slučaj i sa nekim drugim biljkama familije Asteraceae (npr. maslačak, ambrozija…) [8]. Iz tog razloga se mora kontrolisano upotrebljavati u kozmetičkim preparatima.

Postoji podatak da je polarni ekstrakt hajdučke trave (obično 0,5 – 10 %-ni rastvor) sastojak preko 65 raznih kozmetičkih preparata, u kojima čini 2 – 25 %. U kliničkim ispitivanjima je nađeno da su neiritirajući kozmetički preparati oni koji sadrže 0,1 – 0,5 % dvoprocentnog ekstrakta hajdučke trave [9]. Ovim podatkom treba se voditi pri odabiru proizvoda, a nikako ne izbegavati njihovu upotrebu, jer kozmetički preparati koji sadrže ekstrakt ove biljke veoma su delotvorni i pomažu kod ekcema, osipa, ožiljaka, upalnih procesa, bubuljica, opekotina, u regulaciji masne kože. U nedavnim ex vivo i in vivoispitivanjima pokazano je da pri dvomesečnom tretmanu vodeno-uljanim kozmetičkim preparatima koji sadrže 2 % ekstrakta hajdučke trave dolazi do smanjenja bora za 14 % i do skupljanja pora za 21 %, što su autori ovog rada protumačili kao stepen u kome ekstrakt hajdučke trave podmlađuje kožu lica [10]. Preparati za kosu koji u svom sastavu imaju hajdučku travu koriste se za prevenciju ćelavosti i za podsticanje rasta kose.

Hajdučka trava nalazi primenu i kao prirodna aroma za hranu, alkoholna i bezalkoholna pića (začin za salate, dodatak pivu, vermutu i travaricama). Mladi listovi, koji su manje gorki, češće su u upotrebi u mešovitim salatama. Biljka se nekada koristila u proizvodnji piva, pre upotrebe hmelja.

Životinje retko jedu hajdučku travu, a ako to i čine onda biraju cvetove. Ukoliko se krave hrane ovom biljkom, mleko koje daju biva gorko. Listovi biljke odbijaju insekte, dokazano komarce, dok cvetovi privlače bubamare, pčele i leptire. Veoma je poželjna u blizini nekih kultivisanih biljaka, jer i okolne biljke štiti od insekata, te povoljno utiče na njihov kvalitet.

Iz hajdučke trave je izolovan i identifikovan veliki broj sastojaka različite hemijske strukture [2]. Ispitivana je biljka sa različitih područja. Opšta slika je da su glavni aktivni sastojci nadzemnog dela seskviterpenski laktoni (izolovano ih je i identifikovano oko 30), seskvitereni i flavonoidi (oko 30), a u korenu alkamidi.

Etarsko ulje biljke je najčešće analizirano. Sastav i sadržaj ulja variraju u zavisnosti od zrelosti biljke, a uočena je i povezanost hemijskog profila etarskog ulja i geografskog porekla. Mnoga biološka delovanja etarskog ulja vezuju se za prisustvo azulenskih i proazulenskih sastojaka. Pretpostavlja se da u etarskom ulju sa proazulenima dolazi do termalne razgradnje ovih sastojaka, pri čemu npr. iz seskviterpenskog laktona matricina nastaje kamazulen, najznačajniji antiinflamatorni sastojak etarskog ulja. Od ovog jedinjenja potiče i plava boja ulja (kao i kod kamilice), čiji intenzitet varira u zavisnosti od količine. Kada je analizirano 40 uzoraka hajdučke trave sa dvadeset jednog staništa u Litvaniji, kamazulen je nađen kao glavna komponenta u šest ulja, sa sadržajem 9,8 – 23,2 %, u osamnaest ga je bilo 0,1 – 6,8 %, u dva u tragovima, dok u ostalim nije nađen. Kada se posmatraju sve ispitivane populacije sa ovog područja, glavni sastojci u etarskom ulju bi generalno bili β-pinen, eukaliptol, kamazulen, kamfor, borneol i trans-nerolidol [11]. Sa druge strane, analiza etarskog ulja biljke sa Kube pokazala je sadržaj od 20 % kariofilen-oksida [12], dok je u ulju iz Turske najviše bilo eukaliptola, kamfora, α-terpineola, β-pinena i borneola [13]. Kod analizirane biljke sakupljene u istočnoj Srbiji glavni sastojci ulja bili su β-pinen (32,63 %), β- kariofilen (16,52 %), sabinen (11,48 %) i kamazulen (5,86 %) [14].

Etarskom ulju hajdučke trave ispitivana su antioksidativna i antimikrobna svojstva prema različitim patogenima. Na primer, gore navedeno ulje iz biljke poreklom iz Turske pokazalo je delovanje protiv Streptococcus pneumoniae,Clostridium perfringens i Candida albicans, koje najverovatnije potiče od eukaliptola i kamfora, sastojaka poznatih po izuzetnom antimikrobnom dejstvu.

U jednom od skorijih ispitivanja na pacovima utvrđeno je da različiti ekstrakti hajdučke trave i izolovani sastojak – flavonoid artemetin pokazuju značajno hipotenzivno delovanje, što naučno opravdava tradicionalnu upotrebu ove biljke kod kardiovaskularnih bolesti [15]. Takođe je ekstrakt čiji su glavni sastojci flavonoidi (10 %) i derivati dikafeoilkinične kiseline (12 %) pokazao vazoprotektivno dejstvo, što je takođe u skladu sa primenom biljke u slučaju venskih zapaljenja [16]. Delovanje vodenog ekstrakta cvetova biljke (ekvivalentno čaju od cvetova) u suzbijanju astme potvrđeno je in vitro eksperimentom na izolovanim organima zamorčića [17]. Navedeni eksperimenti bili su osmišljeni tako da su u potpunosti ili delimično objašnjeni mehanizmi delovanja navedenih ekstrakata.

Eksperimentalni rezultati ispitivanja delovanja seskviterpenskog laktona ahilinina A na umnožavanje ćelja kancera pluća ukazali su da on izuzetno snažno deluje, čak višestruko jače od poznatog antitumornog preparata cisplatina. Tri seskviterpena (metil-estri ahimilske kiseline A, B i C ), takođe iz hajdučke trave, pokazala su aktivnost protiv P-388 ćelija leukemije u in vivoispitivanjima [18].

Iako je iz hajdučke trave bio izolovan veliki broj jedinjenja, dugo su nauci ostali nepoznati izazivači kontaktnog dermatitisa. Pri ispitivanju osetljivosti zamorčića na hajdučku travu i njene sastojke, utvrđeno je da je glavni kontaktni alergen lakton α-peroksiahifolid [19].

Nasuprot ovom nepoželjnom delovanju, α-peroksiahifolid pokazuje umerenu antimalarijsku aktivnost [20].

Pored svoje izuzetne lekovitosti, hajdučka trava je našla primenu i kao dekorativna biljka. Veoma atraktivni kultivari pod različitim imenima (npr.Achillea millefolium ‘Paprika’) i u najraznovrsnijim bojama mogu se naći na tržištu. Biljka se suši, pri čemu zadržava boju, i kao takva koristi se za ukrasne aranžmane.

Achillea millefolium biljka

Hajdučka trava je jedna od biljaka kojoj se pripisuju snažna magijska svojstva. Kod mnogih naroda je i na taj način naročito u prošlosti bila veoma popularna.

Verovanja su da čaj od hajdućice povećava psihičku snagu i percepciju, balansira jin i jang energiju, i pomaže u prenošenju poruka sa drugih ravni postojanja. Biljka se koristi za zaštitu od nepoželjnih energetskih uticaja, tako što popravlja oštećenu auru, a kako se smatra Venerinom biljkom, naročito je delotvorna na ljubavnom planu.

Kada su ljubavne ‘čini’ u pitanju, kažu dovoljno je okačiti osušenu grančicu na bračni krevet da bi ljubav i strast u bračnom životu trajale 7 godina.

Ovaj običaj naveden je u knjizi “English Folk Rhymes 1892” [21], kao i naredni opisani obredi.

…i tako, devojka koja u snu želi videti svog budućeg muža mora umotati uncu hajdučke trave u flanel, staviti je pod jastuk i obratiti joj se molitvenim stihovima:

Thou pretty herb of Venus’ tree, 
Thy true name it is yarrow;
Now who my bosom friend may be
Pray tell thou me to-morrow.

Na zapadu Engleske biljka mora biti ubrana u vreme mladog meseca, ritual je isti, a stihovi koji se izgovaraju sledeći:

Good-night, fair yarrow,
Thrice good-night to thee,
I hope before to-morrow’s dawn,
My true love I shell see.

Ako je devojka spremna za udaju, njen dragi će se sigurno odmah pojaviti.

Jedan drugačiji oblik proricanja u Norfolku izgleda ovako: Uzme se reckasti list hajdučke trave i sa njim protrlja unutrašnja strana nozdrve uz izgovaranje stihova:

Yarroway, yarrowey, you bear a white blow,
If my love loves me my nose will bleed now.

Ako dođe do krvarenja iz nosa, odgovor je da – tvoj dragi te voli. Pretpostavlja se i da vene mogu pokazati inicijale budućeg muža. U Safolku su stihovi opet malo drugačiji:

Green ‘arrow, green ‘arrow, you bears a white blow, 
If my love love me my nose will bleed now;
If my love don’t love me it ‘ont bleed a drop,
If my love do love me ’twill bleed every drop.

Neki od paganskih rituala uključuju bacanje hajdučke trave u vatru. ‘Stare’ evropljanke su navodno posmatranjem dima mogle otkriti lik budućeg dragog. Hajdučica je kao tamjan paljena pored bolesne osobe, jer se verovalo da joj donosi miran san. Kada su u pitanju neke nedeomice, list se palio i gledalo se gde dim ide; ako dim ide na gore, to je bio dobar znak, a obrnuto loš.

Verovalo se takođe da hajdučka trava ima moći da ponovo privuče u život davno izgubljene ljubavnike i prijatelje. Prema predanju, ona štiti decu od zlih sila, i zato se grančica kači na dečiji krevetac. Kuću takođe štiti od zla i štete ako se baci preko kućnog praga. Nosi se sa sobom radi oslobađanja od straha. Saksonci su pravili amajlije od biljke, da ih štite od krvarenja, krađa, pasa i drugih stvari.

Galske žene su izgovarale bajalicu dok su brale hajdučku travu, a ona se ticala njihovog izgleda i samim tim moći nad muškarcima: ‘‘ I will pick the smooth yarrow that my figure may be sweeter, that my lips may be warmer, that my voice may be gladder. May my voice be like a sunbeam; may my lips be like the juice of the strawberry. May I be an island in the sea; may I be a star in the dark time, may I be a staff to the weak one. I shall wound every man, and no man shall hurt me.’’

Jak čaj od hajdučke trave pije se tokom rituala ‘trećeg oka’, tri dana pre punog meseca, u kome se izgovaraju reči molbe palom anđelu za mogućnost viđenja prošlosti i budućnosti, i kraljevstva nepoznatog.

Prema jednoj od najstarijih napisanih knjiga sveta, drevnoj kineskoj proročkoj knjizi Ji đingu (I Ching, Knjiga promena), čiji je izvorni oblik po pretpostavci nastao oko 3000. godine pre nove ere, a čija poslednja verzija najverovatnije potiče od kralja Vena, oko 1000. god. pre nove ere, hajdučka trava se koristi kao sredstvo u proricanju. Štapovi jednake dužine pravljeni od stabljike hajdučke trave korišćeni su za formiranje heksagrama (ukupno 64), od kojih je svaki imao svoje značenje i u kombinaciji sa ostalima davao odgovore na razna pitanja. Među velikim knjigama sveta Ji đing zauzima jedinstveno mesto.

Zahvaljujuči svojoj popularnosti, hajdučka trava se našla i na raznim upotrebnim predmetima, kao što je na primer čuveni danski porcelan ili mađarska poštanska marka, koju ova biljka deli sa insektom pčelomorcem.

Nesumljivo je da hajdučica nudi mnogo toga, a koliko će ko uzeti, zavisi od vas samih.

Možda za početak napravite jak čaj …

Literatura

  1. Gajić M. (1975) Flora Srbije, VII, SANU, Beograd
  2. Trifunović S. (2006) Uporedno ispitivanje hemijskog sastava nekih biljnih vrsta roda Achillea L., Doktorska disertacija. Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu
  3. Krivenko V.V., Potebnia G.B., Loiko V.V. (1989) Experience in treating digestive organ diseases with medicinal plants. Vrach Delo 3, 76-8.
  4. Petlevski R., Hadžija M., Slijepčević M., Juretić D. (2001) Effect of ‘antidiabetis’ herbal preparation on serum glucose and fructosamine in NOD mice. J. Ethnopharmacol. 75, 181-4.
  5.  Barnes J., Anderson L.A., Phillipson J.D. (2002) Herbal Medicines 2nd Edition, Pharmaceutical Press, London, UK
  6. Hildegard of Bingen, De Operatione Dei IV, 19
  7. Montanari T., Ernesto de Carvalho J., Dolder H. (1998) Antispermatogenic effect of Achillea millefolium L. in mice. Contraception 58, 309-13.
  8. Guin J.D., Skidmore G. (1987) Compositae dermatitis in childhood. Arch. Dermatol. 123, 500-2.
  9. Andersen F.A. (2001) Final report on the safety assessment of Yarrow (Achillea millefolium) Extract. Int. J. Toxicol. 20, 79-84.
  10. Pain S., Altobelli C., Boher A., Cittadini L., Favre-Mercuret M., Gaillard C., Sohm B., Vogelgesang B., Andre´-Frei V. (2011) Surface rejuvenating effect of Achillea millefolium extract. International Journal of Cosmetic Science 33, 535-42.
  11. Mockute D., Judzentiene A. (2003) Variability of the essential oils composition of Achillea millefolium ssp. millefolium growing wild in Lithuania. Biochem. Syst. Ecol 31, 1033-45.
  12. Pino J.A., Rosado A., Fuentes V. (1998) Chemical Composition of the leaf oil of Achillea millefolium L. grown in Cuba. J. Ess. Oil Res. 10, 427-8.
  13. Candan F., Unlu M., Tepe B., Daferera D., Polissiou M., Sökmen A., Akpulat A. (2003) Antioxidant and antimicrobial activity of the essential oil and methanol extracts of Achillea millefolium subsp. millefolium Afan. (Asteraceae). J. Ethnopharmacol. 87, 215-20.
  14. Bosković Z., Radulović N., Stojanović G. (2005) Essential oil composition of four Achillea species from the Balkans and its chemotaxonomic significance. Chemistry of Natural Compounds 41, 674-8.
  15. de Souza P., Gasparotto A., Crestania S., Stefanello M.E.A., Marquesa M.C.A., Silva-Santosc J.E.d, Kassuya C.A.L. (2011) Hypotensive mechanism of the extracts and artemetin isolated from Achillea millefolium L. (Asteraceae) in rats. Phytomedicine 18, 819-25.
  16. Dall’Acqua S., Bolego C., Cignarella A., Gaion R.M., Innocenti G. (2011) Vasoprotective activity of standardized Achillea millefolium extract. Phytomedicine 18, 1031-6.
  17. Raju D, Chitra V, Sri Hari Das K., Silambu Janiki. P., Shankari M. (2009) Evaluation of anti- asthmatic activity of aqueous extract of Achillea mellifolium Linn flowers. Archives of Applied Science Research 1, 287-93.
  18. Takehiko T., Yohko Y., Kensuke S. Naomi U., Yukihiro T., Hiroshi N. (1994) Novel antitumor sesquiterpenoids in Achillea millefoli. Chem. Pharm. Bull. 42, 1096-100.
  19. Hausen B.M., Breuer J., Wenglewski J., Rücker G. (1991) α-Peroxyachifolid and other new sensitizing sesquiterpene lactones from yarrow (Achillea millefolium L., Compositae). Contact Dermatitis 24, 274-80.
  20. Rücker G., Walter R.D., Manns D., Mayer R. (1991) Antimalarial activity of some natural peroxides. Planta Med. 57, 295-6.
  21. Northall G.F. (2004) English Folk Rhymes 1892. Kessinger Publishing, Montana